FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Višegodišnja biljka. Gomolji nedeljeni, skoro loptasti ili jajasti, prilićno veliki. Stabljika visoka 15-50 cm, svetlo zelena, u gornjem delu nešto uglasta i ne retko crvenkastoljubičasta, pri osnovi sa šiljatim listovima sličnim rukavcu. Listovi izduženo lancetasti do lancetasti, na vrhu šiljati, ka osnovi suženi, živahno zelene boje, sa istaknutim nervima, na donjem delu stabljike međusobno zbijeni, vrlo često su pokriveni tamno purpurnim pegama, na gornjem delu stabla slični su rukavcima i prilično udaljeni od cvasti. Cvast obično sastavljena od većeg broja cvetova, u početku jajasta, ± zbijena, kasnije valjkasta, većinom prilično rastresita. Cvetovi srazmerno veliki, svetlo purpurni, svetlo ružičasti, crveni, boje mesa, živahno crveni ili bledo ljubičasti, skoro beli ili beli, po pravilu skoro bez mirisa. Brakteje lancetaste, šiljate do dugačko ušiljene, skoro opnaste, jednobojne, skoro uvek purpurnoljubičaste, sa jednim ili nejasna tri nerva, donje dugačke kao i valjkasti, savijeni, većinom purpurnocrveni plodnici ili nešto duže, dok su gornje obično kraće. Listići perigona katkad neznatno poprskani pegama ili iscrtani, spoljašnji u početku strče, kasnije unazad savijeni, izduženi do izduženo jajasti ili jajasto lancetasti, talasasto izuvijani, sa 3 nerva, na vrhu zatupasti do ± šiljati ili ušiljeni, bočni unutrašnji kao 1/2 do 2/3 spoljašnjih, jajasti, sa nejasno izražena 3 nerva, zajedno sa srednjim spoljašnjim grade kacigu. Labelum većinom duboko trorežnjevit, široko klinasto objajast, ređe je nedeljen, purpuran, obično svetliji od ostalih listića perigona, pri osnovi i duž središnje linije beličast ili zelenkastobeo, ređe žućkast, skoro uvek poprskan malim, purpurnocrvenim pegama ili crtama, duži od spoljašnjih listića perigona, naniže savijen, pokriven dugačkim somotastim papilama; bočni režnjevi 1/2 do 2 puta duži od širine, na vrhu zaokruženi, fino nazubljeni ili isečeno nazubljeni, ređe skoro celi, katkad potpuno unazad savijeni; srednji režanj uži i najčešće duži ili ± iste dužine kao i bočni, na vrhu odsečen i ± duboko deljen na 2 cela ili malo nazubljena režnjića, nekada se među njima nalazi i jedan mali šiljak. Ostruga valjkasta do neznatno kupasta, dugačka kao i plodnik, naviše savijena ili stoji vodoravno, obično svetlo purpurna. Ginostemijum kratak, zatupast. Cveta u aprilu i maju mesecu.

Karakteristike podvrste signifera (Vest.) Soó 1927 - Listići perigona dugačko ušiljeni, kod spoljašnjih vrhovi često unazad savijeni. Srednji režanj labeluma po pravilu izvučen u dužinu, za 5-6 mm prevazilazi dužinom jako skraćene, široke ili sužene bočne režnjeve. 

Raste u listopadnim čumama i po obodu šuma. Oprašuje se entomofilijom; cvetovi ne proizvode nektar; ; oprašuju ih pčele, kraljice bumbara (Bombus), bumbari kukavice (Psythyris) i solitarne pčele (i mužjaci i ženke) iz rodova Eucera, Nomada (oba iz Anthoporidae),  Andrena (Andrenidae) i Osmia (Megachilidae), kod poslednje dve češće ženke, sistemom prevare vezane za ishranu.