Nature photography by Dragisa Savic Nature photography by Dragisa Savic

Nature Photography by Dragiša Savić

 

MENU

     
 

Talpa europaea Linnaeus, 1758 - krtica

« previous thunbnails next »

 
 

 
 

Fruška gora (Iriški venac), 2011.

 

 

     
   

Krtica je sisar iz reda bubojeda (Insectivora). Ova životinjica veličine 115-150 mm, teška 65-120 gr, ima valjkasto telo i izduženu njušku. Zubalo, sa 44 šiljata zuba, prilagođeno je ishrani insektima. Nema ušne školjke, mada sasvim dobro čuje, a oči su joj veoma sitne i skrivene u krznu. Rep je kratak, a udovi snažni, naročito bočno postavljene prednje noge sa širokim šapama, snabdevene dugim pljosnatim noktima, koje služe za kopanje i guranje zemlje. Gusto svilenkasto krzno je veoma tamno, gotovo crno, na trbušnoj strani nešto svetlije.

Krtica naseljava gotovo čitavu Evropu. Prisutna je na veoma širokom spektru staništa od livada i pašnjaka do šumskih i obrađivanih zemljišta. Naseljava naročito područja sa rastresitim tlom. Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako se sreće u gradskim i seoskim  naseljima.

Krtica živi pod zemljom u hodnicima, prečnika 3,5-5 cm, koje kopa, u stalnoj potrazi za hranom, na 2-20cm ispod površine zemljišta. Povremeno iskopanu zemlju izbacuje na površinu, stvarajući humke prečnika 20-40 cm - krtičnjake, po kojima je prepoznatljivo njeno prisustvo. U sistemu podzemnih hodnika je komora sa gnezdom načinjenim od lišća, trave, mahovine i korenja (koje se obično nalazi na 50 cm ispod površine, ispod velike humke). Svojom kopačkom aktivnošću (prosečni dnevni učinak je 5kg izbačene zemlje, što godišnje iznosi blizu 2 tone) krtica igra značajnu ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim tipovima staništa.

Ova vrlo živahna životinjica aktivna  je i danju i noću. Veoma se okretno i brzo kreće čak i po površini. Kada se nađe u vodi veoma dobro pliva. Krtica se oglašava pištanjem i tihim cvrkutanjem, a u opasnosti i glasnim "zapomaganjem". Hrani se isključivo životinjskom hranom - kišnim glistama, insektima i naročito njihovim larvama, te ostalim beskičmenjacima. Dnevno pojede količinu hrane veću od sopstvene težine. Zbog ovako intenzivnog metabolizma ne može duže od 6 sati ostati bez hrane - malakše i ugine od gladi.

Krtica živi solitarno, srećući se "miroljubivo" sa jedinkama svoje vrste suprotnog pola, samo u vreme parenja. Vreme parenja je, zavisno od geografske širine i nadmorske visine, od marta do maja. Kod nas se koti uglavnom samo jednom godišnje, donoseći na svet obično 2-4 mladunca. Životni vek krtice je 8-10 godina.

Prirodnih neprijatelja nema mnogo. S obzirom da, kao i ostali bubojedi, poseduje mošusne žlezde neprijatnog mirisa sisari mesojedi je ne jedu, a samo povremeno je (pošto se retko sreće na površini) je plen ptica grabljivica. Glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako i radi humki koje "narušavaju" izgled travnjaka. Još više  čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom strukture staništa uslovljenom izmenom re`ima podzemnih voda, upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Kao životinje izuzetno visokog metabolizma krtice gotovo trenutno reaguju na izmenu sastava pedofaune (faune tla) kojom se hrane.

Krtica se, kao i svi predstavnici bubojeda, nalazi se na predlogu Crvene liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena. Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane - status mesojeda  prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih insekata u zemljištu, te u procesima pedogeneze pri kruženju organskih materija u zemljištu.

(tekst: Vesna Habijan-Mikeš)

 

   

Copyright © Dragiša Savić. All rights reserved.