FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Krtica je sisar iz reda bubojeda (Insectivora). Ova životinjica veličine 115-150 mm, teška 65-120 gr, ima valjkasto telo i izduženu njušku. Zubalo, sa 44 šiljata zuba, prilagođeno je ishrani insektima. Nema ušne školjke, mada sasvim dobro čuje, a oči su joj veoma sitne i skrivene u krznu. Rep je kratak, a udovi snažni, naročito bočno postavljene prednje noge sa širokim šapama, snabdevene dugim pljosnatim noktima, koje služe za kopanje i guranje zemlje. Gusto svilenkasto krzno je veoma tamno, gotovo crno, na trbušnoj strani nešto svetlije.

Krtica naseljava gotovo čitavu Evropu. Prisutna je na veoma širokom spektru staništa od livada i pašnjaka do šumskih i obrađivanih zemljišta. Naseljava naročito područja sa rastresitim tlom. Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako se sreće u gradskim i seoskim  naseljima.

Krtica živi pod zemljom u hodnicima, prečnika 3,5-5 cm, koje kopa, u stalnoj potrazi za hranom, na 2-20cm ispod površine zemljišta. Povremeno iskopanu zemlju izbacuje na površinu, stvarajući humke prečnika 20-40 cm - krtičnjake, po kojima je prepoznatljivo njeno prisustvo. U sistemu podzemnih hodnika je komora sa gnezdom načinjenim od lišća, trave, mahovine i korenja (koje se obično nalazi na 50 cm ispod površine, ispod velike humke). Svojom kopačkom aktivnošću (prosečni dnevni učinak je 5kg izbačene zemlje, što godišnje iznosi blizu 2 tone) krtica igra značajnu ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim tipovima staništa.

Ova vrlo živahna životinjica aktivna  je i danju i noću. Veoma se okretno i brzo kreće čak i po površini. Kada se nađe u vodi veoma dobro pliva. Krtica se oglašava pištanjem i tihim cvrkutanjem, a u opasnosti i glasnim "zapomaganjem". Hrani se isključivo životinjskom hranom - kišnim glistama, insektima i naročito njihovim larvama, te ostalim beskičmenjacima. Dnevno pojede količinu hrane veću od sopstvene težine. Zbog ovako intenzivnog metabolizma ne može duže od 6 sati ostati bez hrane - malakše i ugine od gladi.

Krtica živi solitarno, srećući se "miroljubivo" sa jedinkama svoje vrste suprotnog pola, samo u vreme parenja. Vreme parenja je, zavisno od geografske širine i nadmorske visine, od marta do maja. Kod nas se koti uglavnom samo jednom godišnje, donoseći na svet obično 2-4 mladunca. Životni vek krtice je 8-10 godina.

Prirodnih neprijatelja nema mnogo. S obzirom da, kao i ostali bubojedi, poseduje mošusne žlezde neprijatnog mirisa sisari mesojedi je ne jedu, a samo povremeno je (pošto se retko sreće na površini) je plen ptica grabljivica. Glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako i radi humki koje "narušavaju" izgled travnjaka. Još više  čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom strukture staništa uslovljenom izmenom re`ima podzemnih voda, upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Kao životinje izuzetno visokog metabolizma krtice gotovo trenutno reaguju na izmenu sastava pedofaune (faune tla) kojom se hrane.

Krtica se, kao i svi predstavnici bubojeda, nalazi se na predlogu Crvene liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena. Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane - status mesojeda  prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih insekata u zemljištu, te u procesima pedogeneze pri kruženju organskih materija u zemljištu.

(tekst: Vesna Habijan-Mikeš)