|
|
Krtica
je sisar iz reda bubojeda (Insectivora). Ova životinjica veličine
115-150 mm, teška 65-120 gr, ima valjkasto telo i izduženu njušku.
Zubalo, sa 44 šiljata zuba, prilagođeno je ishrani insektima.
Nema ušne školjke, mada sasvim dobro čuje, a oči su joj
veoma sitne i skrivene u krznu. Rep je kratak, a udovi snažni, naročito
bočno postavljene prednje noge sa širokim šapama, snabdevene
dugim pljosnatim noktima, koje služe za kopanje i guranje zemlje.
Gusto svilenkasto krzno je veoma tamno, gotovo crno, na trbušnoj
strani nešto svetlije.
Krtica
naseljava gotovo čitavu Evropu. Prisutna je na veoma širokom
spektru staništa od livada i pašnjaka do šumskih i obrađivanih
zemljišta. Naseljava naročito područja sa rastresitim tlom.
Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako
se sreće u gradskim i seoskim
naseljima.
Krtica
živi pod zemljom u hodnicima, prečnika 3,5-5 cm, koje kopa, u
stalnoj potrazi za hranom, na 2-20cm ispod površine zemljišta.
Povremeno iskopanu zemlju izbacuje na površinu, stvarajući humke
prečnika 20-40 cm - krtičnjake, po kojima je prepoznatljivo
njeno prisustvo. U sistemu podzemnih hodnika je komora sa gnezdom načinjenim
od lišća, trave, mahovine i korenja (koje se obično nalazi
na 50 cm ispod površine, ispod velike humke). Svojom kopačkom
aktivnošću (prosečni dnevni učinak je 5kg izbačene
zemlje, što godišnje iznosi blizu 2 tone) krtica igra značajnu
ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim
tipovima staništa.
Ova
vrlo živahna životinjica aktivna
je i danju i noću. Veoma se okretno i brzo kreće
čak i po površini. Kada se nađe u vodi veoma dobro pliva.
Krtica se oglašava pištanjem i tihim cvrkutanjem, a u opasnosti i
glasnim "zapomaganjem". Hrani se isključivo životinjskom
hranom - kišnim glistama, insektima i naročito njihovim larvama,
te ostalim beskičmenjacima. Dnevno pojede količinu hrane veću
od sopstvene težine. Zbog ovako intenzivnog metabolizma ne može duže
od 6 sati ostati bez hrane - malakše i ugine od gladi.
Krtica
živi solitarno, srećući se "miroljubivo" sa
jedinkama svoje vrste suprotnog pola, samo u vreme parenja. Vreme
parenja je, zavisno od geografske širine i nadmorske visine, od
marta do maja. Kod nas se koti uglavnom samo jednom godišnje,
donoseći na svet obično 2-4 mladunca. Životni vek krtice je
8-10 godina.
Prirodnih
neprijatelja nema mnogo. S obzirom da, kao i ostali bubojedi, poseduje
mošusne žlezde neprijatnog mirisa sisari mesojedi je ne jedu, a samo
povremeno je (pošto se retko sreće na površini) je plen ptica
grabljivica. Glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava
kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako
i radi humki koje "narušavaju" izgled travnjaka. Još više
čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom
strukture staništa uslovljenom izmenom re`ima podzemnih voda,
upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i
degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Kao životinje
izuzetno visokog metabolizma krtice gotovo trenutno reaguju na izmenu
sastava pedofaune (faune tla) kojom se hrane.
Krtica
se, kao i svi predstavnici bubojeda, nalazi se na predlogu Crvene
liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena.
Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane - status mesojeda
prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih
insekata u zemljištu, te u procesima pedogeneze pri kruženju
organskih materija u zemljištu.
(tekst:
Vesna Habijan-Mikeš)
|
|
|