Višegodišnja zeljasta biljka, cela neprijatnog mirisa, visoka 0,5-2 m, sa jakim puzećim korenom. Stabljika ujesen odumire, redovno uspravna, brazdasta, gola ili rasuto dlakava. Lišće jednom ili dva puta neparno perasto deljeno; listića 5-9; izduženi, zašiljeni, oštro testerasti, goli ili na naličju dlakavi. Zalisci listoliki, lancetasti, nazubljeni. Cvetovi neprijatnog mirisa, u vršnoj ambrelastoj, cimoznoj cvasti, sa 3 glavne osovine; široki 6-8 mm, beli ili crvenkasti, sa crvenim prašnicima. Bobičaste koštunice elipsoidalne, duge 4 mm, sjajnocrne, većinom sa 3 (-4) koštice; ove su jajaste, nešto troivičave. Cveta u aprilu mesecu.

Javlja se kao korovska biljka na vrlo različitim, ali uvek sa dosta svetlosti, staništima; po obodu šume, kraj puteva, na zapuštenim njivama, kraj živica i đubrišta. Ponekad u gotovo čistim manjim ili većim sastojinama, razmnožavajući se brzo i lako semenom (ptice) i vegetativno (puzeće korenje).

Od davnina važi kao otrovna biljka, ali bez mnogo razloga; kiselo-sladunjavi plodovi deluju kao purgativ i diuretik, a izazivaju i znojenje; sadrže razne kiseline, ulja, tanin i dr.

Ime roda potiče od latinske reči sambuca = muzički instrument nekada pravljen od drveta ovih biljaka ili grčke reči sambyx = crvena boja, na koju naliči crveni sok ploda.