Neotinea ustulata (L.) R.M.Bateman, Pridgeon & M.W. Chase	« previous next »
	Fruška gora (Erdelj), 2016.
	Fruška gora (Erdelj), 2016.
	Fruška gora (Erdelj), 2016.
	Fruška gora (Erdelj), 2016.
	Fruška gora (Erdelj), 2016.
	Fruška gora (Erdelj), 2016.

 

Višegodišnja biljka. Gomolji loptasti do jajasti, pored ovihrazvijeni su i srazmerno debeli korenovi. Stabljika tanka, visoka 10-30 (50) cm, na poprečnom preseku ± okrugla do neznatno uglasta, svetlo zelene boje. Listovi izduženo lancetasti do skoro linearni, pri osnovi prošireni u obliku rukavca, na vrhu šiljati, plavičastozeleni, na donjem delu stabljike međusobno zbijeni, veliki, gornji su manji, priljubljeni uz stablo koje obuhvataju u vidu rukavca. Cvast klasolika, pre cvetanja kupasta do jajasta, crnkastopurpurne boje, kasnije valjkasta, pri osnovi nešto rastresitija, sastavljena od brojnih cvetova. Cvetovi mali, prijatnog mirisa (na med ili vanilu, ređe neprijatnog na stenice). Donje brakteje malo ili za polovinu kraće od plodnika, jajasto lancetaste, šiljate, većinom sa jednim nervom, gornje iste dužine ili duže od plodnika, obično svetlo ljubičaste do purpurne. Listići perigona slobodni, skupljeni u vidu kratke, skoro loptaste, zatupaste kacige, spolja tamno purpurnomrke, iznutra mnogo svetlije, ljubičastozelenkaste boje. Bočni spoljašnji listići su jajasti, većinom širi od srednjeg i nešto šiljatiji. Bočni unutrašnji su kraći i mnogo uži. Labelum duboko trorežnjevit, naniže upravljen, nešto duži od spoljašnjih listića perigona, dugačak 2-4 mm, beo ili ređe svetlo crven, poprskan malobrojnim, većinom tamno purpurnim pegama; bočni režnjevi izduženi i odsečeni, često na krajevima prošireni i katkad nazubljeni, srednji režanj duži i ka vrhu postepeno proširen, na vrhu rasečen u 2 kratka, zatupasta, često nazubljena režnjića, među kojima se često nađe i jedan zubac. Ostruga kupasta, dugačka 1-1,5 mm, zatupasta, dugačka kao 1/3 do 1/4 plodnika, naniže savijena, bele do ljubičaste boje. Srazmerno veliki ginostemijum nosi žućkastu anteru.

 

Raste na zatravljenim površinama, šumskim čistinama, livadama, od nizija do alpijskog pojasa, na krečnjaku i srepentinu. Oprašuje se entomofilijom; cvetovi ne proizvode nektar; oprašuju ih leptiri i moljci sistemom prevare vezane za ishranu.