Nature photography by Dragisa Savic Nature photography by Dragisa Savic

Nature Photography by Dragiša Savić

  FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

 

   
 

Rana dalmatina (Bonaparte, 1839) - šumska žaba

« previous thunbnails next »

 
 

 
 

Fruška gora (Andrevlje), 2011.

 
 

 
 

Fruška gora (Sremska Kamenica), 2009.

 
 

 
 

Fruška gora (Paragovo), 2005.

 
 

 
 

Fruška gora (Paragovo), 2004.

 
 

 
 

Fruška gora (Andrevlje), 2011.

 
 

 
 

Fruška gora (Andrevlje), 2013.

 
 

 
 

Fruška gora (Rohalj baze), 2021.

 
 

 
 

Fruška gora (Rohalj baze), 2021.

 
 

 
 

Fruška gora (Rohalj baze), 2021.

 
 

 
 

Fruška gora (Rohalj baze), 2021.

 
     
   

 

Od svih vrsta roda Rana ova žaba je se najviše odvojila od vodene sredine i živi skoro isključivo - izuzev samo u doba parenja, koje uostalom traje vrlo kratko vreme - daleko van vode, pretežno po listopadnim šumama, prema čemu je i dobila ime šumska žaba. Telesna dužina ove žabe iznosi 6-9 cm. Telo je izduženo i pozadi jako suženo. Glava je dugačka koliko i široka i završava se napred izvučenom, zašiljenom njuškom, koja štrči ispred donje vilice. Nosni otvori leže od prilike na sredini između vrha njuške i očiju; njihovo međusobno rastojanje je veće od širine interokularnog prostora, koji je uži od očnog kapka. Bubna opna je vrlo obimna, skoro kao i oko i od ovoga udaljena od prilike samo za polovinu svoga prečnika. Prvi prst prednjih nogu je nešto duži od drugoga. Jednu od glavnih karakterističnih odlika ove žabe sačinjavaju snažno razvijene i jako izdužene zadnje noge, čiji petni zglob kod odraslih životinja znatno prevazilazi vrh njuške. Kožna ispupčenja na zglobovima prsta i prednjih i zadnjih nogu su snažno razvijena. Unutrašnji metatarzalni jastučić na tabanima zadnjih nogu je ovalnog oblika, dugačak od prilike koliko polovina palca iznad njega. Opne za plivanje su nežne i ne dopiru do vrhova prsta. Koža je glatka i zategnuta, samo mestimično sa zrnastim ispupčenjima.

Mužjaci nemaju mehure za pojačavanje zvuka. Snažne i dugačke zadnje noge sa jako izraženim žuljevitim ispupčenjima na zglobovima prsta i napred i pozadi karakterišu ove žabe već na prvi pogled kao odlične skakače. Ustvari one mogu da izvode ogromne skokove od dva metra dužine i više od pola metra visine.

Gornja strana tela je svetlo-mrke boje, žućkasta, crvenkasta ili svetlo-siva u raznim nijansama, bez tamnih mrlja ili tačaka. Samo ivicom gornje usne pruža se jedna tamna pruga, dok je donja usna posuta tamnim mrljama ili tačkama. Donja strana tela je mlečno-bele boje, bez ikakvih tamnih pega. Bokovi tela su takođe bez tamnih mrlja ili pruga. Samo se na zadnjim nogama odozgo nalaze tamne poprečne pruge.

Rana dalmatina u proleće vrlo rano napušta zimsko skrovište i obično već u februaru pristupa parenju. Mužjaci su daleko mnogobrojniji nego ženke. Po završetku parenja, koje traje kratko vreme, životinje većinom odmah napuštaju vodu i samo u retkim slučajevima se zadržavaju duže vremena u vodenoj sredini. Ženka polaže obično nekoliko hiljada jaja u galertnim gužvama, koje odmah padnu na dno, ali kasnije nabubre i dižu se na površinu vode. Larvena faza mladunaca traje oko dva i po meseca i preobražene larve obično već u junu napuštaju vodu. Šumska žaba živi pretežno u retkim listopadnim šumama, po livadama i sličnim terenima ravnica i brežuljkastih predela. Areal njenog prostranstva je dosta uzan i obuhvata srednju i južnu Evropu na sever do Švedske i južno do Pirineja, kao i zapadni deo Azije do Kavkaza i Persije.

 

   
  Copyright © Dragiša Savić. All rights reserved.