FLORA
Bryophyta
Pteridophyta
Gymnospermae
Dicotiledones
Monocotiledones
GALS & MINERS
FAUNA
Mollusca
Plathyhelminthes
Bryozoa
Annelida
Nematomorpha
Crustacea
Myriapoda
Arachnida
Entognatha
Insecta
Amphibia
Reptilia
Aves
Mammalia
CHROMISTA
Oomycota
PROTOZOA
Amoebozoa
FUNGI
Entomophthoromycota
Mucoromycota
Ascomycota
Basidiomycota
LANDSCAPES
CONTACT
NEW |
|
|
Rana dalmatina (Bonaparte, 1839)
- šumska
žaba |
«
previous
next » |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Andrevlje), 2011. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Sremska Kamenica), 2009. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Paragovo), 2005. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Paragovo), 2004. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Andrevlje), 2011. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Andrevlje), 2013. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Rohalj baze), 2021. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Rohalj baze), 2021. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Rohalj baze), 2021. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Rohalj baze), 2021. |
|
|
|
|
|
|
|
Od svih
vrsta roda Rana ova žaba je se najviše odvojila od vodene sredine i
živi skoro isključivo - izuzev samo u doba parenja, koje uostalom
traje vrlo kratko vreme - daleko van vode, pretežno po listopadnim
šumama, prema čemu je i dobila ime šumska žaba. Telesna dužina ove
žabe iznosi 6-9 cm. Telo je izduženo i pozadi jako suženo. Glava je
dugačka koliko i široka i završava se napred izvučenom, zašiljenom
njuškom, koja štrči ispred donje vilice. Nosni otvori leže od
prilike na sredini između vrha njuške i očiju; njihovo međusobno
rastojanje je veće od širine interokularnog prostora, koji je uži od
očnog kapka. Bubna opna je vrlo obimna, skoro kao i oko i od ovoga
udaljena od prilike samo za polovinu svoga prečnika. Prvi prst
prednjih nogu je nešto duži od drugoga. Jednu od glavnih
karakterističnih odlika ove žabe sačinjavaju snažno razvijene i jako
izdužene zadnje noge, čiji petni zglob kod odraslih životinja znatno
prevazilazi vrh njuške. Kožna ispupčenja na zglobovima prsta i
prednjih i zadnjih nogu su snažno razvijena. Unutrašnji metatarzalni
jastučić na tabanima zadnjih nogu je ovalnog oblika, dugačak od
prilike koliko polovina palca iznad njega. Opne za plivanje su nežne
i ne dopiru do vrhova prsta. Koža je glatka i zategnuta, samo
mestimično sa zrnastim ispupčenjima.
Mužjaci
nemaju mehure za pojačavanje zvuka. Snažne i dugačke zadnje noge sa
jako izraženim žuljevitim ispupčenjima na zglobovima prsta i napred
i pozadi karakterišu ove žabe već na prvi pogled kao odlične
skakače. Ustvari one mogu da izvode ogromne skokove od dva metra
dužine i više od pola metra visine.
Gornja
strana tela je svetlo-mrke boje, žućkasta, crvenkasta ili
svetlo-siva u raznim nijansama, bez tamnih mrlja ili tačaka. Samo
ivicom gornje usne pruža se jedna tamna pruga, dok je donja usna
posuta tamnim mrljama ili tačkama. Donja strana tela je mlečno-bele
boje, bez ikakvih tamnih pega. Bokovi tela su takođe bez tamnih
mrlja ili pruga. Samo se na zadnjim nogama odozgo nalaze tamne
poprečne pruge.
Rana
dalmatina u proleće vrlo rano napušta zimsko skrovište i obično
već u februaru pristupa parenju. Mužjaci su daleko mnogobrojniji
nego ženke. Po završetku parenja, koje traje kratko vreme, životinje
većinom odmah napuštaju vodu i samo u retkim slučajevima se
zadržavaju duže vremena u vodenoj sredini. Ženka polaže obično
nekoliko hiljada jaja u galertnim gužvama, koje odmah padnu na dno,
ali kasnije nabubre i dižu se na površinu vode. Larvena faza
mladunaca traje oko dva i po meseca i preobražene larve obično već u
junu napuštaju vodu. Šumska žaba živi pretežno u retkim listopadnim
šumama, po livadama i sličnim terenima ravnica i brežuljkastih
predela. Areal njenog prostranstva je dosta uzan i obuhvata srednju
i južnu Evropu na sever do Švedske i južno do Pirineja, kao i
zapadni deo Azije do Kavkaza i Persije.
|
|
|