Kreketuša ili gatalinka spada u najmanje žabe Evrope, sa telesnom dužinom od 4-5 cm. Njeno telo je jednobojno, odozgo glatko, obično svetlozelene boje. Međutim boja gornje strane tela znatno varira i može biti sivo-zelena, mrka itd. Telo je razvučeno, ovalnog oblika, u slabinskom delu jako suženo. Donja strana tela i butnog dela nogu je zrnasta, bele boje. Sa svake strane tela pruža se jedna crna pruga, koja polazi od nosnog otvora, prelazi preko oka i bubne opne i produžuje sa strane trupa do osnove zadnje noge. Razlika u boji između polova ne postoji. Kod mužjaka je koža na grlu nabrana, zlatno-mrke boje. Kod ženke je oblast grla ljubičasto-siva. Osim toga mužjak ima unutrašnji mehur za pojačavanje zvuka, te se grlo za vreme proizvođenja zvuka jako ispupči. Odrasle životinje imaju sposobnost da menjaju boju, dok su mlade životinje svetlo-žute i nemaju sposobnost menjanja boje. Mužjak je manji od ženke.

Usta kreketuše su vrlo široka, jezik srcolikog izgleda, pozadi urezan i slobodan, napred prirastao za osnovu. Gornja vilica i nepci su nazubljeni, donja vilica bez zuba. Nepčane kosti sa svojim zubićima leže između hoana.

Zenice očiju su okruglaste; bubne opne su jasne, znatno manje od oka, dok zaušne žlezde nisu razvijene. Vrhovi prsta i na prednjim i na zadnjim nogama završavaju se proširenjima u obliku jastučića za pripijanje na podlozi, što ovim životinjama omogućuje vrlo vešto penjanje i puzanje. Zadnje noge su jako izdužene i svojim petama dosežu do ispred očiju, što ove žabe karakteriše i kao dobre skakače. Njihovi prsti su odprilike do polovine dužine spojeni opnama za plivanje. Prsti prednjih udova nemaju kožna zadebljanja za pričvršćivanje na telu ženke u doba parenja.

Kreketuše se pare krajem aprila ili početkom maja. Mužjaka ima mnogo više nego ženki i ovi napuštaju zimska prebivališta pre nego ženke. U doba parenja mužjaci ranije odlaze u vodu i tamo očekuju ženke. Jaja se polažu u manjim gužvama, koje padaju na dno. Jedna ženka položi do hiljadu jaja. Punoglavci kreketuše su najmanji među svim žabama Evrope i dostižu u početku jedva pola santimetra. Larvena faza života traje oko tri meseca; mlade metamorfozirane žabice obično u julu ili avgustu napuštaju vodu. Polno zrele postaju ove životinjice po pravilu tek u četvrtoj godini života. Zimski san se provodi u grupama u zemlji, šupljim stablima ili u sličnim skrovištima. Izuzev u doba parenja odrasle životinje žive na drveću, žbunju ili travi obično po vlažnim i močvarnim mestima, ali često i na sasvim suvom terenu. Hrane se paucima i raznim insektima i njihovim larvama, kao što su bube, stenice, gusenice itd. Kreketuše ne izbegavaju dnevnu svetlost, ali ipak njihova aktivnost nastupa tek uveče. U doba letnje suše one naročito ožive za vreme kiše i vlage, kad se obično čuje i njihovo karakteristično kreketanje, što je u narodu stvorilo verovanje da ova žaba predoseća i pretskazuje promenu vremena, po čemu je dobila i drugo ime "gatalinka".

Hyla arborea ima ogromno prostranstvo i naseljava skoro celu Evropu sa svima većim ostrvima, izuzev Englesku, Irsku, Norvešku i severni deo Švedske, zatim severozapadnu Afriku i Kanarska ostrva, kao i celu umerenu Aziju do Japana.