FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Puh pripada redu glodara (Rodentia), porodici puhova (Muscardinidae). Ove životinje predstavljaju veoma staru grupu – kosti tipičnog puha nađene su u stenama starim najmanje 50 miliona godina. Evropu nastanjuju četiri vrste, svaka u okviru zasebnog roda, a na području Vovjvodine žive veliki puh i puh lešnikar.

Veliki puh (Glis glis), naziva se i obični ili sivi puh. Ova životinja guste i meke, s leđne strane pepeljastosive, a sa trbušne bele dlake, duga je oko 15 cm, a njen kitnjasti rep oko 12 cm. Ima male uši, a krupne, crne oči oivičene su tamnim “naočarima”. Rasprostranjen je uglavnom u srednjoj Evropi, a na istok se prostire do Rusije i Sirije. Stanovnik je uglavnom svetlih šuma, parkova, vinograda i voćnjaka, ali i kamenjara u planinskim krajevima. Gnezdo gradi od mahovine i korenja u dupljama starih stabala, pukotinama stena, kućicama za ptice, a često i na tavanima slabo posećivanih “vikendica”. Hrani se voćem, bobicama, orašicama, insektima, pa i sitnim sisarima, ptićima ptica pevačica i njihovim jajima. Veoma se spretno penje i skače. Aktivan je u sumrak i noću, često zbunjujući stanovnike vikendica trčkaranjem po tavanu i kotrljanjem, tamo spremljenih, oraha i badema. Mladunce (3-4) donosi na svet jednom godišnje, tokom leta. Mladi su u početku slepi (20-ak dana), sisaju do mesec dana, a samostalni postaju nakon dva meseca. Polno zreli su nakon godinu dana, a životni vek im je 9 godina. Zimu provode u dubokom zimskom snu (hibernaciji), koji traje oko pola godine.

Puh je u Srbiji zaštićen zakonom kao prirodna retkost i nalazi  se na Crvenoj listi ugroženih vrsta kučmenjaka Srbije. Ugroženi su pre svega nestajanjem staništa, širenjem obradivih površina, naselja i industrijskih zona. Upravo stoga se veliki puh prilagodio životu u kućama u blizini šume, gde je na tavanima našao zamenu za duplje, kojih je u šumama sa intenzivnim gazdovanjem sve manje.

(tekst: Vesna Habijan-Mikeš)