Zadnje noge su znatno duže; opružene napred dohvataju od prilike stopalom vrh njuške. Dužina prsta zadnjih nogu se postepeno povećava od prvog do četvrtog, dok je peti nešto kraći od trećeg. Međusobno su ovi prsti spojeni opnama za plivanje od prilike do polovine njihove dužine, često skoro i do samih vrhova. Na stopalima se nalaze dva snažna kožna jastučića, od kojih je spoljni raznog oblika i više spljošten, dok je unutrašnji cilindričan.

Parenje ovih žaba vrši se vrlo rano u proleće, obično u drugoj polovini marta. U to doba okuplja se veliki broj žaba ove vrste u barama i drugim vodama, gde se zadržavaju samo za vreme parenja i polaganja jaja. Mužjak se obično popne još ranije na leđa ženke, te ga ova odnese do mesta parenja. Pošto parenje traje vrlo dugo, to mužjak ostaje na leđima ženke po više dana. Po završetku parenja životinje napuštaju vodu i sve do idućeg proleća ostaju na kopnu, gde se preko dana skrivaju u zemlji, pod kamenjem ili stablima itd., a uveče izlaze i traže hranu. Na kopnu provode i zimski san u svojim podzemnim skrovištima. Larve ove žabe, kao i kreketuše, predstavljaju najmanje punoglavce u ovom kraju sveta. Obično u toku juna mlade žabice napuštaju vodu i posle četiri godine postaju polno zrele. Mužjaka ima mnogo više nego ženki, te se u doba parenja oko jedne ženke okupi po nekoliko mužjaka, među kojima se vodi istrajna i uporna borba.

Hrana ove žabe sastoji se iz raznih insekata, glista, puževa golaća itd. Obična ili sura krastava žaba ima ogromno prostranstvo i naseljava uglavnom celu palearktičku oblast od Atlanskog do Velikog okeana. Ona naseljava skoro celu Evropu i severnu Afriku, celu umerenu Aziju do Sahalina i Japan. U planinskim krajevima ona se mestimično penje do 2000 metara.