FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Opis: Po veličini tela predstavlja najveću vrstu vilinskog konjica u Evropi. Nakon izleganja oba pola su bledozelena sa braonkastim obeležjima. Noge su im smeđe i prelaze u žućkastu boju kako se bližimo telu. Krila imaju crne žilice i žuto-smeđi odsjaj koji dobijaju vremenom. Kod muških individua razvija se svetloplav abdomen s jednom crnom linijom oblika riblje kosti koja prolazi kroz sredinu. Grudni koš i glava su zeleni a oči su im plave. Ženske individue imaju slično obeležavanje kao i muške, uglavnom su zelene boje, samo su im posljednji segmenti abdomena braonkasti. Oba pola poseduju dodatak  na kraju abdomena koji služi da se jedinke zakače prilikom parenja. Kod muških ova kopča izgleda robusnije nego kod ženskih primeraka. Larve ili nimfe su smeđe obojene i imaju zdepasta tela sa zaokrugljenim glavama koje karakterišu vrlo velike oči.  Rasprostranjenost: široko rasprostranjena vrsta; nadjena je u Evropi od  Portugala do Nemačke na severu, na istoku ide do centralne Azije. Poznato je da ga ima i u Severnoj Africi i na Srednjem istoku. Staništa su mu akvatična, tu uključujući  velike ribnjake, kanale, spore reke, jezera, poplavljene šljunkare i jame ali u svakom slučaju mesta sa velikim količinama makrofitske vegetacije koja se izdiže iz vode. Biologija: konjici podležu jednom tipu razvoja poznatom kao nepotpuna metamorfoza. Kada se izlegu larve brzo napreduju tokom leta, prolaze kroz seriju preobražaja i dobijaju konačan izgled tokom jeseni sledeće godine, i tada ulaze u  'dijapauzu’ , jedan oblik hibernacije, da bi se sledeće godine pojavili u rano leto kao odrasle jedinke. U prvim stadijumima larve se kreću kroz vodu naizmeničnim pokretima tela, da bi kasnije razvili jedan sistem propelera što im omogućava da lako pobegnu od predatora kao što su vodene buve, ribe, bube i  larve drugih konjica. I sami poznati kao proždrljivi predatori, naoružani sa strahovitim usnim aparatom zvanim ‘maska’ koja je normalno povinuta ispod glave a pri napadu brzo postaje (za 25 milisekunda) toliko velika da je larva u stanju da jede male ribe. Posle dijapauze, konačni stadijum larve izlazi iz vode i penje se na makrofitsku vegetaciju gde se presvlače u odrasle jedinke ostavljajući odbačenu košuljicu na biljci. Novi adulti prolaze kroz period hranjenja i sazrevanja pre nego sto počnu da se pare. Mužjaci postavljaju granice svoje teritorije, koju neustrašivo brane od drugih mužjaka, neprekidno lete od 2 do 6m iznad vode i vrlo retko se odmaraju. Tokom parenja, mužjaci i ženke formiraju karakterističan oblik, tzv. krug, gde mužjak hvata ženku iznad glave koristeći ‘klešta’ na vrhu stomaka. Posle parenja ženka polaže jaja u plutajuću vegetaciju leteći nisko kako bi izbegla susrete sa drugim teritorijalnim mužjacima. Ugroženost: vrsta nije za sada ugrožena, uprkos tome što su vilinski konjici osetljivi na zagađenje vode, kao i na gubitak staništa isušivanjem jezera i drugih vodenih površina.