Nature photography by Dragisa Savic

Šešir 4-14 cm, poluloptast, jastučasto ispupčen, na kraju gotovo ravan ili talasasto udubljen. Kožica sluzava i lepljiva, lako se ljušti i pri tom rasteže, glatka i neraspucana. Smeđ ili žut, sa ili bez crvene primese, u sredini obično tamniji. Cevčice ravno do malo silazno-prirasle, dugačke 0,5-1 cm, u početku gotovo bele, zatim žućkaste, na kraju (maslinasto) smeđe; u ranijem dobu ispuštaju mutnobele kapi, koje se kasnije pretvaraju u smeđe mrlje. Pore sitnije, manje od 1 mm, okruglaste pa uglasto-izdužene, najkrupnije u sredini, četvorouglaste do petouglaste, istobojne s cevčicama, kasnije istačkane smeđim. Otisak spora kestenastosmeđ, glinastooker s tendencijom prema ružičastom, potpuno bez maslinaste primese. Drška 3-9/1-2,5 cm, odozgo nadole uža sve do korena, ređe valjkasta, često vijugava ili iskrivljena bar nad dnom. Pri vrhu bela, nadole žućkasta, ili prvo bela pa zatim žućkasta, pri dnu i smeđa; u vrhu s krupnim i žutim granulama (sasušenim smeđim), nadole s nešto sitnijim i tamnijim, (crno) smeđim. Tvrda, ali ne i žilava. Bazalni micelijum beo ili (retko) blagoružičast. Meso manje od 2,5 cm debelo, sočno i nežno, mlado dosta tvrdo, provodnjeno, a starije gotovo gnjecavo mekano. Belo, stajanjem žuti. Miris na voće, ukus pikantan.

Hemijske reakcije. KOH u mesu lila ili violet. FeSO₄ sivoplava. NH₄OH drečavo karminlila. Spore svetložute, vretenaste, 7,5-10/3-4 μm. Cistide okersmeđe inkrustirane, batinaste i većinom krivudave, retko u vrhu sužene, najčešće u grupama: 54-68/9-11,5 μm. Stanište najčešće na krečnjaku pored borova, često masovna. Voli svetlija mesta u šumi, čistine i useke puteva, u gomilama i u "vrzinim kolima", zapravo kružno uokviravajući krajnje završetke korenja borova. Doba V-XI (XII). Jestivost. Prvorazredna, retko crvljiva, nema onaj teški miris vrganja. Pre spremanja treba oljuštiti kožicu jer deluje purgativno.

(tekst: Ivan Focht "Naši vrganji")