|
|
Šešir
4-14 cm, poluloptast, jastučasto ispupčen, na kraju gotovo ravan ili
talasasto udubljen. Kožica sluzava i lepljiva, lako se ljušti i pri tom
rasteže, glatka i neraspucana. Smeđ ili žut, sa ili bez crvene primese,
u sredini obično tamniji. Cevčice ravno do malo silazno-prirasle,
dugačke 0,5-1 cm, u početku gotovo bele, zatim žućkaste, na kraju
(maslinasto) smeđe; u ranijem dobu ispuštaju mutnobele kapi, koje se
kasnije pretvaraju u smeđe mrlje. Pore sitnije, manje od 1 mm,
okruglaste pa uglasto-izdužene, najkrupnije u sredini, četvorouglaste do
petouglaste, istobojne s cevčicama, kasnije istačkane smeđim. Otisak
spora kestenastosmeđ, glinastooker s tendencijom prema ružičastom,
potpuno bez maslinaste primese. Drška 3-9/1-2,5 cm, odozgo nadole
uža sve do korena, ređe valjkasta, često vijugava ili iskrivljena bar
nad dnom. Pri vrhu bela, nadole žućkasta, ili prvo bela pa zatim
žućkasta, pri dnu i smeđa; u vrhu s krupnim i žutim granulama (sasušenim
smeđim), nadole s nešto sitnijim i tamnijim, (crno) smeđim. Tvrda, ali
ne i žilava. Bazalni micelijum beo ili (retko) blagoružičast.
Meso manje od 2,5 cm debelo, sočno i nežno, mlado dosta tvrdo,
provodnjeno, a starije gotovo gnjecavo mekano. Belo, stajanjem žuti.
Miris na voće, ukus pikantan.
Hemijske
reakcije. KOH u mesu lila ili violet. FeSO4 sivoplava.
NH4OH drečavo
karminlila. Spore svetložute, vretenaste, 7,5-10/3-4 μm.
Cistide okersmeđe inkrustirane, batinaste i većinom krivudave, retko u
vrhu sužene, najčešće u grupama: 54-68/9-11,5 μm. Stanište
najčešće na krečnjaku pored borova, često masovna. Voli svetlija mesta u
šumi, čistine i useke puteva, u gomilama i u "vrzinim kolima", zapravo
kružno uokviravajući krajnje završetke korenja borova. Doba V-XI
(XII). Jestivost. Prvorazredna, retko crvljiva, nema onaj teški
miris vrganja. Pre spremanja treba oljuštiti kožicu jer deluje
purgativno.
(tekst: Ivan Focht "Naši vrganji")
|
|
|