Nature photography by Dragisa Savic Nature photography by Dragisa Savic

Nature Photography by Dragiša Savić

 

MENU

     
 

Suillellus luridus (Schaeff.) Murrill - mrežastonogi vrganj, ludoglavka

« previous thunbnails next »

 
 

 
 

Fruška gora (Letenka), 2014.

 

 

     
   

Šešir 5-15 (-20) cm, poluloptast, zatim jastučasto spljošten često jako, ali nikad do ravnine; odnosno kožica preko njega prelazi preko sloja mesa i okolo stvara uski obrub. U obrisu sve do u starost manje-više pravilno kružan, po površini retko jamičast ili naboran. Kožica suva, u početku plitko pustenasta, kasnije ogoli tu i tamo, ali se ne sjaji. Boja vrlo različita, i u jednom tonu i u kombinaciji: najčešće kao da je na oker osnovu nanesena maslinasta boja, sad gušće sad tanje, s primesama sive ili smeđe, često u oblačićima ili uz rub i crvene, ružičaste ili karmin - a vrlo često i po celoj površini cigla boje. Na dodir, ako ne odmah, tad za kraće vreme, postaje maslinastoplavocrn.  Cevčice s uskim no dubokim jarkom uz dršku, tako da ponekad ispadnu slobodne, 12-45 cm dugačke. Prvo zelenožute, zatim žutomaslinaste, na kraju maslinastosmeđe. Na prerezu odmah poplave. Ako ih skinemo, ukazuje se crvena površina mesa. Pore uske, 0,5-0,8 mm u prečniku, zaobljenouglaste, poneke starije prema dršci i izdužene. Za kratko vreme istobojne, zatim crvene (dosta zagasito), gotovo krvavo. Poplave pa pocrne. Otisak spora smeđemaslinast.

Drška 6-16/2-6 (-8) cm, samo mlada trbušasta, odraslija vretenasta, tj. na oba kraja uža, ponekad i cilindrična; većinom duža nego što je šešir širok. Odozgo nadole ili starenjem prelazi od žute preko narandžaste u crvenu i uz dno ciglastu boju, pokrivena je mrežicom, sa uglavnom istobojnom osnovom. Mrežica pretežno izdužena, izduženo romboidnih očica, jako i čak i plastično izdignuta, odozgo nadole dopire barem do polovine, a često i sve do baze. Bazalni micelijum prljavobeo. Meso debelo i dugo tvrdo te kompaktno. Žuto, naglo i intenzivno poplavi, kod starijih prožeto karmin do smeđecrvenim mrljama ili prugama, u bazi, a ponekad i sve do iznad polovine drške, crveno poput cvekle. Iznad cevčica tanki ali jasni sloj crvenoga. Na prerezu poplavljena mesta vremenom postaju sve više plamenocrvena, dok izvorno crvena uopšte ne plave, ili vrlo prolazno i slabo, te tada u kombinaciji sa crvenim daju lila. Ukus ugodan, miris jedva primetan, i to ne neugodno, podseća na prašinu (lako "oštar"). Hemijske reakcije. Na KOH meso reaguje zelenkastonarandžasto pa narandžastobakarno, kožica kestenjastocrno. Spore jajoliko do cilindrično vretenaste u zavisnosti od dužine i širine, smeđežute, sa osrednje izraženom depresijom: 9,5-16,5/4,5-6,5 µm. Cheilocistide velike, 40-80/8-14 µm, u donjoj trećini najšire. Stanište. Jedna od najčešćih i najrasprostranjenijih vrganjevki, i u četinarskim i u listopadnim šumama, i u višim i u nižim položajima, najčešće uz hrastove i jele, te uz bukve. Doba. VI-XI. Jestivost. Sirova ili nedovoljno toplotno obrađena nesumljivo otrovna gljiva. Nakon 25 minuta kuvanja postaje jestiva i vrlo ukusna i izdašna. Redovno je bez crva.

(tekst: Ivan Focht "Naši vrganji")

 

   

Copyright © Dragiša Savić. All rights reserved.