FLORA
Bryophyta
Pteridophyta
Gymnospermae
Dicotiledones
Monocotiledones
GALS & MINERS
FAUNA
Mollusca
Plathyhelminthes
Bryozoa
Annelida
Nematomorpha
Crustacea
Myriapoda
Arachnida
Entognatha
Insecta
Amphibia
Reptilia
Aves
Mammalia
CHROMISTA
Oomycota
PROTOZOA
Amoebozoa
FUNGI
Entomophthoromycota
Mucoromycota
Ascomycota
Basidiomycota
LANDSCAPES
CONTACT
NEW |
|
|
Boletus reticulatus
Schaeff. - prolećni vrganj |
«
previous
next » |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Iriški venac), 2004. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Osovlje), 2014. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Andrevlje), 2014. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Crveni čot), 2014. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Vrdnik), 2015. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Vrdnik), 2015. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Vrdnik), 2015. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Jabuka), 2020. |
|
|
|
|
|
Fruška gora (Jabuka), 2020. |
|
Šešir
5-15 (27) cm, u mladosti manje-više poliloptast, zatim ponešto
spljošteno-jastučast, ali uvek konveksno pravilno zaobljen.
Bledosivožut, smeđežut, boje štavljene kože, lešnika ili čak prljavobeo.
Kožica suva i pustenasta, često kao da je pesak pod njom, nikad sasvim
glatka; ponekad kao s tamnijim snopovima vlakana prema rubu (od kojega
se često povlači); više nego kod drugih vrganja naginje raspucavanju na
polja, posebno kod starijih primeraka, tako da se čini da je razrovana
kanalima. Cevčice prvo sivkastobele, ubrzo i vrlo dugo
žutozelene, u starosti zagasitomaslinastozelene, tek pred raspadanje
smeđe poput rđe. Duge 8-30 mm, oko drške naglo kraće , tako da stvaraju
uzak ali dubok jarak. Pore sitne, okrugle, sasvim mlade
začepljene i sivkastobele, ali i kod najmlađih ispod tog belog sloja,
koji se lako skida, proviruje žućkasta osnova. Na kraju
maslinastozelene. Ponekad dobijaju i ružičastu nijansu, ali ne crvenu.
Otisak spora svetložutomaslinast. Drška 6-15/2-5 cm,
čvrsta i puna, u početku trbušasta, tj. oko sredine deblja, kod odraslih
se najdeblje mesto spušta, tako da postaje više batinasta, odnosno
vrećasta. Iste boje kao i šešir, eventualno malo svetlija. Od vrha na
dole, često gotovo do dna, ali u najmanju ruku bar do polovine, pruža se
romboidna reljefno izdignuta mrežica što nastaje kao od belih žilica.
Ove žilice starenjem takođe poprimaju nijanse podloge, ali uvek ostaju
svetlije nego ona. Meso debelo, samo u mladosti čvrsto, ubrzo
postaje sunđerasto. Pod kožicom prožeto bojom šešira, samo u bleđem
tonu, nad cevčicama ponekad žućkasto - inače posvuda nepromenljivo belo.
Miris vrganjski, pri sušenju poprima i neku opojnu komponentu; ukus
izrazito sladak zbog velikog procenta manitola. Hemijske reakcije.
Na NH4OH u mesu negativna, no po kožici tamnosmeđa. Na FeSO4
u mesu odmah (sivo) zelena. Spore vretenaste, s jakom
suprahilarnom depresijom, boje meda: 11-14,5 (17)/3,5-4 (5)
µm. Bazidije 28-38/6,5-10,5
µm. Cheilocistide 32-60/7-11,5 µm, batinasto-vretenaste ili (većinom
samo s jedne strane) trbušasto proširene. Hife u kožici gusto
intricatne, kobasičasto zadebljane, na vrhu većinom račvaste, ali debelo
i zaobljeno široke (5) 6-12 µm. Stanište. Najviše na krečnjaku
pored pitomih kestena, hrastova i bukava. Voli sunčana, travnata mesta,
proplanke i rubove šuma, često i desetak metara daleko u polju. Doba
V-VII, poklapa se potpuno s razdobljem kad makovi cvetaju.
(tekst: Ivan Focht "Naši vrganji")
|
|
|
|