|
|
Višegodišnja
biljka, u vreme cvetanja 10-40 cm visoka, a u vreme plodonošenja do 100
(150) cm visoka. Rizom snažan, debeo, valjkast, prav ili nešto koso
položen, na čvorovima zadebljao i sa dugačkim stolonama.
Listovi široko srcasti ili okruglasto bubrežasti, javljaju se posle
cvetanja, kratko ušiljeni, pri osnovi jako udubljeni do bočnih
nerava drugog ili trećeg reda, u početku mekani, kasnije ±
jedri, po obodu skoro pravilno i oštro nazubljeni, sa gornje
strane mutnozeleni i pokriveni razređeno dlakama, sa donje strane u
početku sivo vunasto dlakavi, kasnije bledozeleni i ±
jako ogole, vrlo veliki, naposletku 1 m visoki i 60 cm široki. Lisna drška
sa člankovitim, često kovrdžavim dlakama, slabo uglasta,
okolo jasno izbrazdana, sa gornje strane duboko i usko izbrazdana, rebra
po obodu okriljena, pružaju se do osnove drške. Skapus se javlja pre
listova, sa paučinasto pahuljastim dlakama, najčešće
purpurno prevučen ili beličast, za vreme cvetanja do 40 cm
visok, a za vreme plodonošenja do 70 (80) cm visok; ljuspe skapusa
lancetaste, purpurne, mnogobrojne, ± paučinasto dlakave.
Glavice u početku u gustim i ± jajastim cvastima, kasnije
kod ginodinamnih biljaka glavice u duguljastim, razređenim
grozdastim cvastima. U androdinamnih biljaka cvast najčešće
jednostavna i kratka, posle cvetanja labava, u ginodinamnih biljaka po
pravilu granata. Cvetne drške obično jednostavne, u pazuhu uskih,
lancetastih brakteja. Glavice ginodinamnih biljaka 3-4 mm dugačke,
za vreme plodonošenja 5-7 mm dugačke. Glavice androdinamnih
biljaka 7-8 mm dugačke. Listići involukruma ±
ružičasto
prevučeni, goli, usko duguljasti. Cvetovi ružičastobeli, ređe
čisto beli. Žigovi ženskih cvetova malo premašuju krunicu, a žigovi
dvopolnih cvetova jajasti, ne premašuju krunicu. Ahenija 2-3 mm dugačka,
sa prljavim papusom. Cveta od marta do maja meseca.
Raste
na vlažnim livadama i pored obala potoka. Na Fruškoj gori je relativno
česta.
Antički naziv za ovaj rod
je od grčke reči petasos = kapa sa obodom, za zaštitu od sunca i
kiše, zbog svojih velikih listova.
|
|
|