FLORA

      Bryophyta

      Pteridophyta

      Gymnospermae

      Dicotiledones

      Monocotiledones

  GALS & MINERS

  FAUNA

     Mollusca

     Plathyhelminthes

     Bryozoa

     Annelida

     Nematomorpha

     Crustacea

     Myriapoda

     Arachnida

     Entognatha

     Insecta

     Amphibia

     Reptilia

     Aves

     Mammalia

  CHROMISTA

     Oomycota

  PROTOZOA

     Amoebozoa

  FUNGI

     Entomophthoromycota

     Mucoromycota

     Ascomycota

     Basidiomycota

  LANDSCAPES

  CONTACT

  NEW

Višegodišnja biljka, 20-90 (100) cm visoka. Rizom crnkast, debeo, valjkasto vretenast. Stabljika uspravna, jednostavna ili pri vrhu granata sa 2-3 glavice, bez listova ili sa 1-2 lista, pokrivena kratkim dlakama. Prizemni listovi u rozeti, sedeći, pri osnovi suženi, duguljasti do objajasti, tupi, po obodu celi ili nazubljeni, svežezeleni, sa crvenkastim srednjim nervom, pokriveni kratkim krutim dlakama, katkad i sa smeđim mrljama; listovi stabljike jajasti, nazubljeni, mnogo manji, često nedostaju. Glavice velike, sa dugačkim drškama, ove ispod glavica zadebljale. Involukrum 18-25 mm dugačak, skoro poluloptast. Listići involukruma 1,5-2,5 mm široki, crnkastozeleni, po obodu otvoreniji, pokriveni zvezdasto pahuljastim dlakama; spoljašnji listići involukruma lancetasti, na vrhu strčeći, unutrašnji linearno lancetasti, prema vrhu žućkasti. Cvetovi limunžuti, duži od involukruma. Papus u jednom redu, čekinje papusa peraste. Ahenija 15-17 mm dugačka, sa dugačkim kljunom, poprečno naborana. Cveta od juna do avgusta meseca.

Raste na sušnim i umereno vlažnim livadama.

Antički naziv verovatno za Hyoseris od hyppo = pod, ispod, pri i choiros = prase, jer svinje rado jedu ovu biljku.